Šta je siva mrena ili katarakta i koji su sve uzroci osim starenja?
Prirodno biološko očno sočivo je providno i bikonveksno. Propušta i prelama svetlosne zrake na putu ka mrežnjači i učestvuje u akomodaciji. Akomodacija je važan, refleksni akt kojim se postiže
oštar vid na blizinu. Već od 45– te godine života slabi akomodacija i potom nestaje. Vid na blizinu postaje mutan i čitanje je otežano, pa je potrebna dodatna korekcija – naočarima.
Pod kataraktom podrazumevamo svako urođeno ili stečeno zamućenje sočiva bez obzira na efekat na vid. Glavni simptom pojave katarakte je postepen pad vida na obolelom oku. Prema poslednjim izveštajima
Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), pojava katarakte je odgovorna za 48% ukupnog slepila u svetu, odnosno slepila kod oko 18 miliona ljudi (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima).
Usled brojnih metaboličkih promena, očno sočivo gubi providnost i menja boju, najčešće sa starenjem. Katarakta može nastati u bilo kom starosnom dobu, od beba i dece (urođena) do kasne starosti (senilna) koja je i najčešća. Uzroci i faktori rizika su brojni: starenje (senilna katarakta), nasleđe, infekcije u trudnoći (urođena katarakta), metaboličke bolesti (diabetes npr.), zračenje, pušenje, alkohol, neki lekovi, dehidratacija, poremećaj ishrane i elektrolita, trauma (komplikovana traumatska katarakta) i visoka kratkovidost.
Najčešća vrsta katarakte je tzv. staračka katarakta. Nastaje posle 60. godine života i najčešće je progresivna. Genetska predispozicija takođe igra značajnu ulogu. Nasleđivanje bolesti ide uglavnom ženskom linijom i u tom slučaju pojava katarakte kod narednih generacija je u ranijoj starosnoj dobi. Katarakta može nastati i nakon povrede oka. Do nastanka katarakte može doći i dugotrajnom upotrebom određenih lekova, kao na primer u terapiji artritisa ili astme, ali i kod terapije mentalnih oboljenja. Sekundarni efekti diabetes mellitus-a između ostalog, doprinose i razvoju katarakte.
U rizičnoj grupi su i oni koji su dugo izloženi sunčevoj svetlosti, bez korišćenja zaštitnih naočara. UV zračenje utiče na kvalitet vida i jedan je od uzroka nastanka katarakte. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe kojima je posao vezan za bilo koju vrstu zračenja.
Katarakta kod dece može biti razvojna anomalija ili može nastati posle određenih infekcija majke tokom trudnoće. Tada je urođena.
Katarakta često prati druga oboljenja oka poput uveitis-a i nekih distrofija retine (npr retinitis pigmentosa i dr). U svakom slučaju katarakta značajno utiče na kvalitet života, a njena progresija dovodi do slabovidosti, slepila, samim tim i do invaliditeta.
Simptomi katarakte su poznati, ali veliki deo njih mogu biti propratne pojave drugih bolesti, a najčešće oboljenja žute mrlje (makule).
Najčešći simptomi katarakte su: zamagljen vid na daljinu, nejasan vid naročito noću, osetljivost na svetlost (fotofobija) i zableštavanje, učestale promene dioptrije odnosno naočara i kontaktnih sočiva, pojava duplih slika u jednom oku i izbledele- nejasne boje sa predominacijom žute boje.
Noćna vožnja može biti veoma otežana, kao i vožnja po veoma sunčanom danu. Zableštavanje često onemogućava gledanje u datom trenutku, sa propratnom pojavom glavobolje. Duple slike dovode do porasta tegoba, a otežano raspoznavanje boja dodatno doprinosi osećaju nelagodnosti.
Neretko pacijenti pate od više simptoma istovremeno, što u velikoj meri stvara problem u normalnom funkcionisanju čoveka i njegovoj svakodnevici.
Katarakta se lako i precizno dijagnostikuje pomoću biomikroskopa. Zamućeno sočivo se uklanja hirurški.
Da li ste znali da čak 30 miliona ljudi u svetu godišnje treba da operiše kataraktu? Samo trećina to i učini. Procenjuje se da je katarakta danas vodeći uzrok slepila u svetu.
Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), pojava katarakte je odgovorna za 48% ukupnog slepila u svetu, odnosno slepila kod oko 18 miliona ljudi (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima slepih).
Katarakta je najčešći uzrok slabljenja vida na globalnom nivou, a posebno pogađa stanovništvo u zemljama u razvoju, gde često uzrokuje slepilo. Jedno istraživanje je pokazalo da je u Indiji prevalencija katarakte tri puta veća nego u Sjedinjenim Državama, pri čemu je 82% Indijaca u dobi od 75 do 83 godine pogođeno kataraktom, u poređenju sa samo 46% američkih pojedinaca iz iste dobne grupe.
Procenjuje se da će slučajevi katarakte nastaviti da rastu pretežno u zemljama u razvoju gde će porast stanovništva biti najveći. Kako se broj pojedinaca starijih od 65 godina povećava, tako se povećava i učestalost katarakte i potreba za operacijom.
Globalno, katarakta je vodeći uzrok slepila i drugi uzrok slabovidosti koja se javlja u svakom životnom dobu i dovodi do sve većeg opterećenja zdravstvenih sistema. Od ukupno 2,2 milijarde osoba sa oštećenjem vida na globalnom nivou, 1 milijarda ima oštećenje vida koje se moglo spečiti. Od ukupno 285 miliona ljudi s oštećenjem vida u svetu, 90% živi u ruralnim područjima sa malo ustanova za zbrinjavanje oboljenja oka. U svetu je 82% slepih i 65% osoba sa slabim vidom u dobi od ⩾ 52 godine, a 80% uzroka može se spečiti ili izlečiti.
Zrela katarakta može imati neposredne i dugoročne posledice kod odraslih u dobi od ⩾ 40 godina uzrokujući sekundarni glaukom i uveitis, povećanje zavisnosti od drugih i smanjenje aktivnosti, ekonomski gubitak, smanjenje kvaliteta života i povećanje rizika od neuspeha.
Sama katarakta se uklanja hirurški.
Operacijom oka, primenom ultrazvuka, komforno i brzo, bezbolno, za manje od 10 min, u lokalnoj anesteziji– kapima, u jednodnevnoj hirurgiji, bez ostajanja u bolnici, vraća se kataraktom narušena vidna funkcija i binokulani vid. Zamućeno sočivo se primenom ultrazvuka odstrani i kroz isti mali rez od 2.2 mm, ubaci se malo savitljivo intraokularno sočivo. Nema šava, nema bola. Time je omogućeno da vidite odmah po operaciji. Izborom odgovarajućeg intraokularnog sočiva, u dogovoru sa doktorom, se koriguje dioptrija na blizinu ili na daljinu (monofokalni implant). Ukoliko ne želite da zavisite od naočara– ni za daljinu, kao ni za čitanje i rad na računaru, onda su za Vas premium sočiva (EDOF, trifokalni i drugi implanti). Samo bogato iskustvo u ovoj tehnici, kao i u rešavanju različitih komplikovanih slučajeva, daje maksimalnu sigurnost i korišćenje svih potencijala savremene oftalmologije danas.
Kada raditi operaciju katarakte?
Odmah kada počne da smeta. Ovo je moguće postići samo ultrazvučnom operacijom– fakoemulzifikacijom. Ranom operacijom, bez čekanja sazrevanja, izbegavaju se brojne komplikacije i omogućava brza postoperativna rehabilitacija vida, bez ostajanja u bolnici.
Čekanje da katarakta ”sazri” stvara poteškoće u izvođenju zahvata na oku!
Za odlaganje operacije katarakte ”dok ne sazri “ ne postoji ni medicinsko, ni ekonomsko opravdanje.
Time se pacijent samosvesno uvodi u stanje “privremenog slepila”, koje može da dovede do depresije, izolacije i mogućnosti čestih povreda i preloma.
Iza zrele katarakte, promene na očnom dnu, nastale u udruženim bolestima oka (diabetes, glaukom, makularna oštećenja,…) se ne mogu detaljno objektivno videti, pa ni blagovremeno lečiti. Time vidna funkcija biva trajno oštećena.
Kad su deca i bebe u pitanju treba operisati što ranije, ukoliko je zamućenje na sočivu intenzivno ili centralno kako bi se vidna oštrina mogla razviti.
Implantacija intraokularnog sočiva se podrazumeva, sem u definisanim stanjima, kada se to ostavlja za drugi akt.
Postoji li određena starosna dob u kojoj bez obzira na postojanje simptoma moramo na pregled oka?
Najveće zakašnjenje kod odlaska na kontrolni pregled, u praksi se dešava kada osoba dobro vidi na jedno oko, a zanemaruje slabljenje vida na oku sa smanjenom vidnom oštrinom. Nije dobro kada se pored katarakte koja je dijagnostikovana mnogo vremena pre, u međuvremenu na istom oku nadogradi neko drugo oboljenje koje zbog katarakte prolazi neopaženo. U takvoj situaciji se sa operacijom katarakte zakasnilo, a tretman udruženog oboljenja je tada već neadekvatan.
S toga se preporučuje, ukoliko ne postoji oftalmološko opterećenje, da se u starosnoj dobi preko 45 godina vrši redovna oftalmološka kontrola.
Bulevar Kralja Aleksandra 20, Vračar, Beograd
Ponedeljak - Petak
09:00-17:00
