U ovoj ustanovi posebna pažnja se posvećuje i hirurgiji makule- žute mrlje.
Naši doktori su prvi u zemlji unapredili hirurške tehnike tretmana problema na makuli tehnikom- tzv. invertovanog flapa. Ova tehnika se primenjuje u slučajevima rupture makule- macular hole (pukotina- rupa u makuli), ali i promena po tipu membrane (macular pucker) u predelu makule, koje je odižu i menjaju izgled žute mrlje. Simptomi koji prate ove promene su pad vida koji je u najvećem broju slučajeva praćen i krivljenjem slike. Ova tehika je značajno popravila oporavak vidne oštrine posle ovih procedura, što ranije nije bio slučaj. Takođe se, u našoj ustanovi, smatra rutinskom procedurom. Velike mogućnosti daju nam i novi dijagnostički postupci, kao optička koherentna tomografija (OCT) sa mogućnošću uvida u fine, gotovo histološki date strukture žute mrlje.
Vitrektomija pars plana je standardna operacija kojom se, između ostalog, uklanjaju epiretinalne membrane i rupture- rupe žute mrlje. Reč je o veoma delikatnoj mikrohirurškoj intervenciji u zadnjem delu oka, koja se izvodi najsofisticiranijom aparaturom kroz otvore maksimalne veličine 0,6 mm.
Prof. dr Stamenković i njegov hirurški tim već šesnaest godina izvode bešavnu vitrektomiju pars plana 23G ili 25G, sa tri bešavna otvora na beonjači (skleri) veličine do 0,6 mm, u lokalnoj anesteziji, u trajanju od 35 do 45 minuta. Pored toga što je za pacijente relativno kratka, ova operacija izvodi se ambulantno i ne zahteva hospitalizaciju. Posle operacije, pacijent se zadržava još dva sata, a potom otpušta iz bolnice.
Operacija uklanjanja epiretinalne membrane izvodi se kroz tri pomenuta bešavna otvora na skleri (beonjači), na 3,5 mm od limbusa, prelazne zone između rožnjače i beonjače. Sledeći korak je uklanjanje staklastog tela, nakon čega se (određenim sredstvom) označava patološka membrana koja se zatim uklanja u celosti. Procedura podrazumeva i piling- uklanjanje membrane limitans interne, ispred koje se patološka membrana obično formira. U 15 odsto slučajeva, dodaje dr Stamenković, javlja se potreba za uklanjanjem dve membrane- prvo zadebljale hijaloidee koja imitira sloj, a potom i limitans interne.
U hirurškom lečenju rupture- rupe žute mrlje, u poslednje dve godine se primenjuje jedna nova tehnika, takozvani invertovani flap, koja se koristi u najvećem delu Evrope. Operacija se izvodi na uobičajeni, opisani način, ali je razlika u tome što se, prilikom uklanjanja membrane limitans interne, centralni deo te membrane, nad tačkom jasnog vida (foveom centralis) ne uklanja, već samo umanji i ostavlja nad njom. Nova tehnika obezbeđuje bolji oporavak vida za oko 20 procenata više ili za oko 6 do 12 m više u daljinu, u poređenju sa ranije izvođenom operacijom. Nakon operacije, važno je da pacijent povede računa o tome da, u trajanju od šest nedelja, ne savija telo prema napred jer se na taj način sprečava nastanak promena u žutoj mrlji.
Prof. dr Stamenković kaže da će pacijent kome je uklonjena epiretinalna membrana, a kod koga postoji određeni vidni potencijal i pod uslovom da nema rupturu- rupu žute mrlje, već nakon tri do četiri nedelje primetiti nestanak metamorfopsije, “krivljenja” slike i “lomljenja” likova. Postoperativno popravljanje vidne oštrine ne razvija se, međutim, istim tempom kao eliminisanje “krivljenja” slike. Iz tog razloga se vidna oštrina postoperativno meri tek posle 3, 6 i 12 meseci, zato što je oporavak centralnog vida veoma individualan i može da traje i godinu dana.
Ako je ruptura žute mrlje bila manja, sa takozvanim macular hole index-om (koji meri odnos visine i baze rupture) većim od 0,5, prognoza je povoljnija, kao i kod mlađih pacijenata. Za postoperativnu prognozu takođe je značajno vreme proteklo od nastanka rupture do operativnog zahvata, koje treba da je što kraće, kao i prisutna viša vidna oštrina u momentu operacije. Anatomski uspeh operacija je na nivou od 95 procenata, dok se funkcionalni uspeh meri poboljšanjem vidne oštrine za 20 procenata, ukoliko je operacija urađena na vreme i sa novom tehnikom invertovanog režanj- lista (invertovani flap), koja kod većine pacijenata dovodi do oporavka vidne oštrine.
Ne postoje prave kontraindikacije za navedenu operaciju i u tom kontekstu, Prof. dr Stamenković napominje da su za operaciju pogodniji mlađi pacijenti, kao i oni koji imaju veću vidnu oštrinu, kratku istoriju postojanja simptoma, bez udruženih oboljenja na očnom dnu. Ne postoji, takođe, ni starosna granica za operaciju. Od životne dobi pacijenta neuporedivo je značajnije vreme proteklo od nastanka promene do operativnog tretmana, ali i onda kad je ono nešto duže, hirurško lečenje je – kako su praksa i iskustvo pokazali– sasvim opravdano.
Bulevar Kralja Aleksandra 20, Vračar, Beograd
Ponedeljak - Petak
09:00-17:00
