Kratkovidost ili miopija je najčešći poremećaj vida u današnje vreme. Ona predstavlja stanje u kome osoba može dobro da vidi bliske predmete, ali ne i one koji su udaljeni, koji deluju zamućeno. Razvoj kratkovidosti može biti postepen ili nagli. Obično se pogoršava tokom detinjstva i puberteta. Veruje se da je nasledna jer se obično javlja među članovima porodice. Kratkovidost se dijagnostikuje tokom običnog očnog pregleda, i lako se koriguje nošenjem određenih naočara za vid ili kontaktnih sočiva. Takođe se može uzeti u obzir i operacija kao jedna od opcija.
Simptomi mogu biti: nejasni udaljeni predmeti, glavobolje, sužavanje otvora kapaka kako bi se izoštrila slika, poteškoće tokom vožnje, posebno tokom noćne vožnje.
Simptomi su obično vidljivi u detinjstvu, tako da se kratkovidost dijagnostikuje rano tokom školovanja među tinejdžerima. Uobičajeni simptomi kod dece su: učestalo treptanje, trljanje očiju, žmirkanje, neprepoznavanje udaljenih predmeta i potreba da se bude bliže školskoj tabli ili ekranu.
Preporučljivo je javiti se lekaru kada osoba uoči neki od gore navedenih simptoma, naročito ukoliko oni ometaju svakodnevne aktivnosti i izvođenje zadataka ili je kvalitet vida smanjen. Međutim, ukoliko osoba primeti iznenadnu pojavu bleštanja svetlosti, lebdeće predmete pred očima ili senku koja prekriva deo vidnog polja, potrebno je tražiti hitnu pomoć lekara.
Ovo se naročito odnosi na osobe koje imaju dioptirju višu od -3. Kada dioptija prelazi vrednost -6, onda to nazivamo visokom kratkovidošću ili degenerativnom kratkovidošću.
Degenerativna kratkovidnost: poznata po nazivima maligna, patološka ili progresivna, te je karakterisana promenama na očnom dnu kao što je izduženje zadnjeg dela očne jabučice (posteriorni stafilom) udružen sa visokom refraktivnom greškom i sniženom oštrinom vida i nakon prepisane korekcije. Ova vrsta kratkovidnosti s vremenom se sve više pogoršava. Degenerativna kratkovidost je zabeležena kao jedan od glavnih uzroka oštećenja vida.
Visoka kratkovidnost: od -6.00 dpt. ili više. Osobe sa visokom kratkovidošću češće dobiju ablaciju mrežnjače ili primarni glaukom otvorenog ugla. Češće primećuju u svom vidnom polju lebdeće oblike poput pojedinačnih ili grupnih senki, a radi se o slobodno lebdećim kondenzatima staklastih tela (u narodu popularno mušice). Visoku kratkovidost ima oko 30% od ukupnog broja kratkovidih osoba.
Uzroci kratkovidosti obično su izduženi oblik oka ili previše oštro zakrivljena rožnjača oka. Ovo stanje dovodi do toga da se svetlost koja dopire u oko fokusira ispred mrežnjače, a ne na njoj, što dovodi do pojave zamućenog vida. Nije poznato zbog čega neke osobe imaju oko koje je izduženijeg oblika, ali se veruje da je ova pojava uzrokovana genetskim faktorima, kao i nekim uslovima spoljne sredine.
Faktori rizika koji mogu da povećaju šanse za pojavu kraktovidosti su: porodična istorija kratkovidosti (naročito ukoliko su oba roditelja kratkovida), nedovoljno provođenje vremena napolju i mnogo čitanja.
Komplikacije koje se mogu javiti usled kratkovidosti su:
Naprezanje očiju - previše žmirkanja i naprezanja očiju kako bi se postigao fokus i izoštrila slika, vodi do pojave glavobolja.
Smanjena svakodnevna aktivnost - osoba koja je kratkovida ne može normalno da izvodi dnevne aktivnosti i zadatke, a ograničen vid može da smanji uživanje u svakodnevnom životu.
Ugrožena bezbednost osobe koja je kratkovida, kao i ljudi koji je okružuju.
Problemi sa očima poput odignuća mrežnjače, glaukoma i katarakte.
Bulevar Kralja Aleksandra 20, Vračar, Beograd
Ponedeljak - Petak
09:00-17:00
