Makula ili žuta mrlja predstavlja centralni deo mrežnjače. Degeneracija žute mrlje je obolenje koje se javlja kod starijih osoba, od 60 godina i najčešći je uzrok slabljenja vida u toj životnoj dobi. Manifestuje se slabljenjem centralnog vida koji nam je potreban da bismo mogli čitati, pisati, uočavati detalje, te obavljati svakodnevne obaveze.

Postoje dva oblika degeneracije žute mrlje:

• suva– predstavlja početni oblik bolesti, javlja se u 85% slučajeva. Ovaj oblik bolesti napreduje vrlo sporo, posledica je laganog propadanja fotoosetljivih ćelija makule. Dugo nema smetnji vida, ali kako bolest postepeno napreduje slabi centralni vid,  što se manifestuje: otežanim čitanjem, težim uočavanjem detalja, pojavljivanjem mrlje u centru vidnog polja.
• vlažna– javlja se u 15% slučajeva. Ovaj oblik bolesti je puno teži zato što centralni vid brzo propada. Rani simptom je pojava krivljenja linija, deformisanje kontura predmeta, što je posledica isticanja tečnosti iz fragilnih novoformiranih krvnih sudova. Stvaranje ovih krvnih sudova uzaludan je i nesvrsishodan pokušaj oka da poboljša ishranu, a što zapravo samo dodatno pogoršava situaciju. Ukoliko se bolest prepusti svom prirodnom toku dolazi do sve većeg isticanja tečnosti, krvarenja, da bi na kraju došlo do potpunog propadanja makule u kojoj se formira ožiljak, rezultirajući trajnim i teškim oštećenjem vida. Pojava krivih linija je važan simptom kada pacijent treba da se javi oftalmologu, kako bi se obavio detaljan pregled očnog dna. Nezamenjivu ulogu u postavljanju dijagnoze i praćenju bolesti ima OCT (optička koherentna tomografija), kao neinvazivna i brza metoda procene stanja žute mrlje. Drugo bitno dijagnostičko pomagalo je FA (fluoresceinska angiografija).

Glavni faktori rizika su starosna dob preko 60 godina, srodnici obolelih, ženski pol, loše regulisana hipertenzija, konzumiranje cigareta i gojaznost.

Smatra se da upotreba određenih antioksidanata može usporiti prelazak u progresivni oblik degeneracije makule. Pacijenti koji se redovno javljaju na kontrolu, ako imaju znake napredovanja bolesti, obuče se i dobiju Amslerovu rešetku, kojom testiraju povremeno svoj centralni vid i ukoliko primete da se linije počinju deformisati, hitno se javljaju radi započinjanja dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Lečenje anti – VEGF lekovima  (Avastin , Lucentis),primenjuje se kod vlažnog oblika degeneracije makule. Povišen nivo faktora rasta u obolelom oku stimuliše rast novih fragilnih krvnih sudova. Ova injekcija dovodi do blokiranja faktora rasta i samim tim usporava i blokira rast fragilnih krvnih sudova, čime se usporava propadanje vida. Daje se u lokalnoj anesteziji, tako da pacijent ne oseća bolove, a nakon kratke opservacije odlazi kući sa zavojem koji se po dolasku kući skine. U oko 1% slučajeva može se nakon davanja injekcije razviti infekcija oka koja se leči antibioticima ili operacijom. Da bi se efekat terapije održavao, injekcija se mora u određenim vremenskim intervalima ponavljati. Bolji efekat se postiže ako promene nisu poodmakle, ali važno je naglasiti da do danas još nije pronađen lek koji bi izlečio ovu bolest.

Lečenje laserom podrazumeva uništavanje fragilnih novoformiranih krvnih sudova i radi se u manjem broju slučajeva, gde se ovi sudovi nalaze izvan foveole (centralnog dela makule). Nakon tretmana moguće je ponovno bujanje krvnih sudova i potreba retretmana. Neželjeni efekti su oštećenje okolnog zdravog tkiva i nekada nastavak propadanja vida i nakon tretmana.