Prirodno biološko očno sočivo je providno i bikonveksno. Propušta i prelama svetlosne zrake na putu ka mrežnjači i učestvuje u akomodaciji. Akomodacija je važan, refleksni akt kojim se postize oštar vid na blizinu. Već od 45 – te godine života slabi akomodacija i potom nestaje. Vid na blizu postaje mutan i čitanje je otežano, pa je potrebna dodatna korekcija – naočarima.

Pod kataraktom  podrazumevamo svako urođeno ili stečeno zamućenje sočiva bez obzira na efekat na vid. Glavni simptom pojave katarakte je postepen pad vida na obolelom oku. Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) pojava katarakte je odgovorna za 48% ukupnog  slepila u svetu, odnosno slepila kod oko 18 miliona ljudi  (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima).

U USA, u ovom trenutku, 20,5 miliona (17,2%) ljudi starosti preko 40 godina obolelo je od katarakte.

Usled brojnih metaboličkih promena, očno sočivo gubi providnost i menja boju, najčešće sa starenjem. Katarakta može nastati u bilo kom starosnom dobu, od beba i dece (urođena) – do kasne starosti (senilna) koja je i najčešća. Uzroci i faktori rizika su brojni: starenje (senilna katarakta), nasleđe, infekcije u trudnoći (urođena katarakta), metaboličke bolesti (diabetes npr.), zračenje, pušenje, alkohol, neki lekovi, dehidracija, poremećaj ishrane i elektrolita, trauma (komplikovana traumatska katarakta) i visoka kratkovidost.

Najčešća vrsta katarakte su tzv.  staračke katarakte. Nastaju posle 60. godine života i najčešće su progresivne. Genetska predispozicija takođe igra značajnu ulogu. Nasleđivanje bolesti ide uglavnom ženskom linijom i u tom slučaju pojava katarakte kod narednih generacija je u ranijoj starosnoj dobi. Katarakta može nastati i nakon povrede oka. Do nastanka katarakte može doći i dugotrajnom upotrebom određenih lekova, kao na primer u terapiji artritisa ili astme, ali i kod terapije mentalnih oboljenja. Sekundarni efekti  diabetes mellitus-a, između ostalog doprinose i razvoju katarakte.

U rizičnoj grupi su i oni koji su dugo izloženi sunčevoj svetlosti, bez korišćenja zaštitnih naočara. UV zračenje  utiče na kvalitet vida i jedan je od uzroka nastanka katarakte. Posebnu pozornost treba obratiti na osobe  kojima je posao vezan za bilo koju vrstu zračenja.

Katarakta kod dece može biti razvojna anomalija ili nastati posle određenih infekcija majke tokom trudnoće. Tada je urođena.

Katarakta, često prati druga oboljenja oka  poput uveitis-a, retinitis pigmentosa-e i dr. U svakom slučaju katarakta značajno utiče na kvalitet života, a njena progresija dovodi do slabovidosti, slepila, samim tim i do invaliditeta.

Simptomi katarakte su poznati, ali, veliki deo njih mogu biti propratne pojave  drugih bolesti , a najčešće oboljenja žute mrlje (makule).

Pod najčešćim manifestacijama- simptomima katarakte su: zamagljen vid na daljinu, nejasan vid naročito noću, osetljivost na svetlost (fotofobija) i zableštavanje, učestale promene dioptrije odnosno naočara i kontaktnih sočiva, pojava duplih slika u jednom oku i izbledele- nejasne boje sa predominacijom žute boje.

Noćna vožnja može biti veoma otežana, kao i vožnja po veoma sunčanom danu. Zableštavanje često onemogućava gledanje u datom trenutku, sa propratnom pojavom glavobolje. Duple slike dovode do porasta tegoba, a otežano  raspoznavanje boja dodatno doprinosi osećaju nelagodnosti.

Ne retko pacijenti pate od više simptoma istovremeno, što u velikoj meri stvara problem u normalnom funkcionisanju čoveka i njegovoj svakodnevici.

Katarakta se lako i precizno dijagnostikuje pomoću biomikroskopa. Zamućeno sočivo se uklanja hirurški.

Da li ste znali da čak 30 miliona ljudi u svetu, godišnje treba da operiše katarktu? Samo trećina to i učini. Procenjuje se da je katarakta danas vodeći uzrok slepila u svetu.

Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) pojava katarakte je odgovorna za 48% ukupnog  slepila u svetu, odnosno slepila kod oko 18 miliona ljudi  (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima slepih).

U USA, u ovom trenutku, 20,5 miliona (17,2%) ljudi starosti preko 40 godina obolelo je od katarakte.

Katarakta je najčešći uzrok slabljenja vida na globalnom nivou, a posebno pogađa stanovništvo u zemljama u razvoju, gde često uzrokuje slepilo. Jedno je istraživanje pokazalo da je u Indiji prevalencija katarakte tri puta veća nego u Sjedinjenim Državama, pri čemu je 82% Indijaca u dobi od 75 do 83 godine pogođeno kataraktom, u poređenju sa samo 46% američkih pojedinaca iz iste dobne grupe.

Procjenjuje se da će slučajevi katarakte nastaviti rasti pretežno u zemljama u razvoju gde će porast stanovništva biti najveći. Kako se broj pojedinaca starijih od 65 godina nastavlja povećavati, tako će se povećavati i učestalost katarakte i potreba za operacijom katarakte.

Globalno, katarakta je vodeći uzrok slepila i drugi uzrok slabovidnosti koji pogađa sve dobi i etničke skupine što rezultuje sve većim opterećenjem zdravstvenih sistema. Od ukupno 2,2 milijarde osoba s oštećenjem vida na globalnom nivou, 1 milijarda ljudi ima oštećenje vida koje se može sprečiti. Među milijardu oštećenja vida koja su se mogla sprečiti, 65,2 miliona je posledica katarakte. Među 39 miliona (14%) slepih i 246 miliona (86%) ljudi sa slabim vidom prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 2010. godine, katarakta čini 50% uzroka slepila i 33% slabog vida. Od ukupno 285 miliona ljudi sa oštećenjem vida u svetu, 90% živi u ruralnim područjima sa malo ili premalo ustanova za zbrinjavanje oboljenja oka. U svetu je, 82% slepih i 65% osoba sa slabim vidom u dobi od ⩾52 godine, a 80% uzroka može se spečiti ili izlečiti.

SZO je predložila da se u razdoblju od 2000. do 2020. godine broj operacija katarakte u svetu mora utrostručiti kako bi se zadržale potrebe stanovništva. Sazrela katarakta može imati neposredne i dugoročne posledice kod odraslih u dobi od ⩾40 godina uzrokujući sekundarni glaukom i uveitis, povećavajući zavisnost o drugima i smanjenu aktivnosti, ekonomski gubitak i mortalitet,  smanjen kvalitet života i povećanje rizika od neuspeha.

Shodno  inicijativi WHO-a, VISION 2020: Pravo na vid (Right to sight) i njihovim izveštajima, najveće smanjenje stope slepila zbog katarakte između 2000. i 2020. dogodilo se u jugoistočnoj Aziji, istočnoj Aziji i Oceaniji (-43,0%), severnoj Africi i Bliskom istoku (-40,0%) i južnoj Aziji (-36,5%).